Манастир Св. Ђорђа

Манастир Св. Ђорђа
МЕЛНИЦА

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ | Вести са Алтернативних извора

понедељак, 3. април 2017.

НОВИ МЕТОД У РИБОЛОВУ, АПОКАЛИПСА / Белатукадруз (010)

                           Из мојих Бележница.  

- Где је Аца, течо? чујем кроз одшкринут прозор моје собе мишин глас.
- У ливади Преко Пека, чува краве...
-  А Бата?
- Ено га у соби. Спава или чита. Иди па види...
 Као свежи и мирисни мајски ваздух, засићен цветом багрема, Миша је у свом осмеху донео привлачну неодређеност и безбрижност на првом прагу младићсле зрелости, пуну бескрајне воље за кретањем и доживљавањем. Одушевио се на мој предлог да скупља клетве и псовке уобичајене у Мишљеновцу и као ветар одјурио кући да прибележи оне примере који су му свежи у сећању.

     *
  Благо јулско сунце после тмурних облака, неочекиваног захлађења, кише. Седимо на плоту, као мачори: Миша, Аца и ја, и један плави дечак из комшилука што се безбрижно смеје и зацењује од смеха, кад Аца прави неке ружне гримасе знајући да ми се допада непомућени необуздани детњи смех. Испред нас је наше породично двориште са баштом, виноградомцветним лејама и стаблима јабука. Јабуке су слатке и помало киселе, а већ је зарудело и прво грожђе.
   Миша је сипао у неко лонче неколико капи бензина и то запалио упаљачем са озбиљним изразом на лицу, као да врши какав озбиљни хемијски експеримент.. Бензин је плануо,мали нежноплави пламичак, а затим се угасио.
  - Изнашли смо нови метод за лов риба у забарцима који су пуни змија, жаба, шкољки трња и дубоког муља - рече Миша. - Купимо 3-4 литра бензина, проспемо то у неки мањи забарак где добро знамо да има доста риба и запалимо. Ем што уживамо у лепом призору пожара, ем сва риба поцрка због недостатка кисеоника или је пламен тако поплаши и ошамути, па их тако похватамо.
   - Е, момци, ви се играте апокалипсе, рата! Пазите, Онај одозго пажљиво гледа...
   Моја браћа прсну у смех...

      =   извор:  (необјављене) БЕЛЕШКЕ 16 август - 1. септембар 1973, Мишљеновац
    

УМЕСТО ПЕЧУРАКА / Белатукадруз (09)


                                                                 Из мојих Бележница.  -

УМЕСТО ПЕЧУРАКА. Миша и Аца су појурили кроз златасту детелину смиљку не према шуми, већ према једном усамљеном дрвету, које је стојало као каква краљица - крушки илињачи, пуној светложутих плодова. Миша се брзо успентрао на крушку и повикао одозго усхићено: "Бато! Бато! дођи овамо горе да видиш како се одавде пружа неописив поглед на околину..." 
Заиста са крушке се све видело лепше и даље и јасније, очи су све могле да обухвате као на длану. На западу је залазило Сунце. У том ружичастом пожару облаци су били сиви спратови са грубим прозорима кроз које су продирали  распршени залазећи зраци. Кроз зелено лишће крушке илињаче, врхове плавкастих брегова и поједина стеновита места налик на птичији измет, на североисточном видику у даљини,  обасјала би кратко у тој предвечерњој тишини нека светла плоха, налик на ћилим од корала. Ти брегови су се спуштали степенасто према западу и нама, најближа брда су била нижа и заобљенија. Завршавали су се шумарцима који су сезали до кукурузишта дуж речне долине. На помолу је био летњи сутон, врхови дрвећа су се црвенели, премазани кармином заласка, а ваздух шумски, питак као вино, подавао се незаситим плућима младића. Силазио је с неба плав неки, свечан мир,  и ми смо пошли шумском стазом натраг, низ Дубраве. Трава и суварци су пуцкетали под нашим ногама, а косови су прелетали преко шуме шумно.Дошли смо до салаша Кукљана, прошли поред њега брзо и стуштили се вратломном брзином низ неку стрмину у Зојачки Поток, као да нас гањају неки зли духови Дубрава. Не путем него паралелном путањицом обалом Пека, преко ливада, наставили смо кроз свечан и плав мир, посматрајући како хиљаде риба прави кругове, безбројне концентричне кругове на мирној површини вечерњег  речног огледала (ловећи труње или  мушице). Наравно, било је већ касно да тражимо печурке, због којих смо и предузели ову авантуру до Дубрава и назад. Оне које смо налазили успут биле су крупне и труле, црвљиве, или нападно црвене, или боје змијске кошуљице, отровне; шутирали смо их и враћали се кроз летњи сутон железничком пругом до Обренове стражаре. Гледали смо како се прве куће Мишљеновца на хоризонту претварају у сув цртеж угљеном...

       = извор:  (необјављене) БЕЛЕШКЕ 16 август - 1. септембар 1973, Мишљеновац



Књижаре "ЗАВЕТИНА". Раде даноноћно. Најагилнија: Књижара "БОБОК"